Tržište mobilne telefonije i razvoj elektronske uprave u Srbiji su na zavidnom nivou. Građani se, međutim, još uvek suočavaju sa problemom pristupa širokopojasnom internetu, kao i nedovoljno razvijenim elektronskim poslovanjem. U oblasti elektronskih komunikacija, tačnije mobilne telefonije, kvalitet usluga je visok, ponuda paketa raznovrsna, a građani sve više mogu da koriste mobilne telefone za pristup internetu. Situacija nije dovoljno dobra u delu koji se odnosi na širokopojasni internet koji je građanima još uvek nedovoljno dostupan. U fiksnoj telefoniji ga nema, a u bežičnoj, iako dostupan, još uvek je prilično skup, tako da ne može biti prvenstveni način pristupa internetu. Pre godinu dana počeo je da radi portal e-uprave na kome sve veći broj državnih organa nudi različite usluge građanima i privredi. Ipak, najveći zaostatak u odnosu na Evropu je u oblasti elektronskog poslovanja, odnosno elektronske trgovine, a građani slabo koriste internet za finansijske transakcije.
Tržište mobilne telefonije i razvoj elektronske uprave u Srbiji su na zavidnom nivou. Građani se, međutim, još uvek suočavaju sa problemom pristupa širokopojasnom internetu, kao i nedovoljno razvijenim elektronskim poslovanjem.
U oblasti elektronskih komunikacija, tačnije mobilne telefonije, kvalitet usluga je visok, ponuda paketa raznovrsna, a građani sve više mogu da koriste mobilne telefone za pristup internetu. Situacija nije dovoljno dobra u delu koji se odnosi na širokopojasni internet koji je građanima još uvek nedovoljno dostupan. U fiksnoj telefoniji ga nema, a u bežičnoj, iako dostupan, još uvek je prilično skup, tako da ne može biti prvenstveni način pristupa internetu, izjavila je Jasna Matić, državni sekretar za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Vlade Republike Srbije.
Ona je podsetila na to da je pre godinu dana počeo da radi portal e-uprave na kome sve veći broj državnih organa nudi različite usluge građanima i privredi. Ipak, najveći zaostatak u odnosu na Evropu je u oblasti elektronskog poslovanja, odnosno elektronske trgovine, a građani slabo koriste internet za finansijske transakcije.
Pre godinu dana 11. jun zvanično je proglašen danom Digitalne agende, strateškog dokumenta koji je napravljen po ugledu na evropsku strategiju razvoja informacionih tehnologija, telekomunikacija i informacionog društva, ali i privrednih aktivnosti koje se baziraju na korišćenju interneta.
Digitalna agenda Evrope predstavlja jednu od sedam vodećih inicijativa ekonomskog razvoja Evropske unije i sve je veći prioritet, jer veliki deo ukupnog domaćeg bruto proizvoda upravo stiže iz ove oblasti, objasnila je ona.
Internet je danas platforma koja omogućava pristup informacijama, obrazovanju, različitim državnim servisima, pravdi, zdravlju i svemu onom što čini jedan kvalitetan život i zato nije neobično što su ga neke evropske zemlje proglasile jedinim od osnovnih ljudskih prava.
Od juna 2010. do danas realizovan je projekat ''Digitalna škola'' u okviru koga je u skoro 3.000 osnovnih škola instalirano 30.000 računara, kao i ''Digitalni čas''. U narednom periodu planirana je digitalizacija televizije, odnosno prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa.
Fokus će i dalje biti na obrazovanju kroz projekat SEElight, koji će omogućiti da se škole povežu u Akademsku mrežu Srbije, a potom i u Evropsku akademsku mrežu, najavila je Jasna Matić.